DOKTORKA STANIŠIĆ OTKRILA KOJE 2 NAMIRNICE NIKAD NE BI POJELA: Na crnoj listi su joj, NEMA OPASNIJE HRANE OD TE!

Mnoge namirnice koje Srbi rado jedu se nalaze na listi nepoželjne hrane. Iako se godinama unazad govori da su nezdrave, mnogi ih i dalje konzumiraju.

Čuvena doktorka i stručnjak za ishranu Svetlana Stanišić jednom prilikom otkrila je šta je to što nikada u životu ne bi pojela, a objasnila je i zbog čega.

Ona je rekla da su to dve namirnice koje se spremaju od krompira, ali je jako problematičan način obrade.

"Za mene su na crnoj listi čips i pomfrit. Zato što se prave u fritezi u kojoj se ulje nikada ne menja. Dakle, oni jednom mesečno u tim prodavnicama brze hrane, odnosno industriji brze hrane pročišćavaju od gareži i tih otpadaka i ostataka hrane, a ne pročišćavaju ulje, već samo dolivaju gore i ono što se više zagreva i hladi zapravo ima i više štetnih, toksičnih materija, u smislu i kancerogenog akrilamida, ali takođe i drugih materija koje utiču na podizanje lošeg holesterola u organizmu", rekla je Stanišić, inače profesor ishrane i doktor nauka fizičke hemije, u podkastu "Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar" magazina Politika.

Možemo reći da je čips jedna, ako ne i najlošija namirnica u ishrani, objasnila je doktorka.

„Neko bi rekao od jedne kestence čipsa neće vam ništa biti. Međutim, čips ima mnogo više stvari u sebi zbog kojih je loš. Možemo reći da je jedna, ako ne i najlošija namirnica u ishrani. Čips i pomfrit“, navela je prilikom jednog gostovanja u Beogradskoj hronici.

Prema njenim rečima, više je razloga zbog čega su čips i pomfrit ozloglašeni – so podiže krvni pritisak, dodaju se pojačivači ukusa, ulje čini čak 40-50 odsto mase koje ima kancerogene materije, a i podiže nivo holesterola u krvi, utiče na srce i krvne sudove.

„To ulje u fritezama se ne menja skoro nikad jer friteze imaju od 50-70 i više litara. I u restoranima koji su dobri te stvari iz dubokog ulja pržene su u ulju koje se hiljadu puta zagrevalo i hladilo i na kraju, kao jagodica na šlag, dođe taj akrilamid koji je kancerogen“, objašnjava Stanišićeva.

Kao veliki problem Svetlana Stanišić izdvaja to što čips predstavlja sastavni deo jednog načina života koji na kraju dovodi do razboljevanja.

„Dakle svoje hronične bolesti koje imamo, kardiovaskularne, rak i druge masovne nezarazne bolesti su vezane dosta za životni stil. A čips znamo da ide sa sedenjem ispred televizora, sa uživanjem, na primer u alkoholu“, naglašava Stanišićeva dodajući da su to najčešće osobe koje ne jedu dosta svežeg voća i povrća.

Antioksidansi iz sirovog voća i povrća ili kuvane hrane sa salatama bili mogli bi, ali samo delimično da neutrališu dejstvo nekih kancerogenih materija.

Bonus video:

(Espreso)